Pročitajte intervju sa našim dr Goranom Lekićem, u kojem govori o problemu ravnog stopala i njegovom lečenju.
Deformiteti stopala zauzimaju visoko mesto među brojnim mišićno-skeletnim deformitetima, a problem ravnog stopala prisutan je kako kod dece i mlađih generacija, tako i kod starije populacije. Sa našim dr Goranom Lekićem, specijalistom ortopedije, razgovarali smo o problemu ravnog stopala, kako ga prepoznati, a otkrio nam je i kako se taj problem najadekvatnije leči.
Šta je ravno stopalo?
Ravno stopalo je, pre svega, trodimenzionalni deformitet. Ono osnovno što ljudi primećuju i zbog čega se javljaju lekaru, ili što mi lekari primetimo, jeste smanjenje unutrašnjeg luka, odnosno unutrašnjeg svoda stopala, tzv. medijalnog uzvodnog svoda stopala.
Međutim, treba znati da se, sa pojavom ravnog stopala, istovremeno sve u stopalu pomera. Kompletno sve koščice, svi zglobovi gube svoju normalnu poziciju, pa u krajnoj fazi dolazi i do toga da peta najčešće beži upolje, imamo tzv. znak viška prstiju, odnosno da nam se prsti pojavljuju više upolje nego što su centrirani.
Dakle, ravno stopalo je nešto što zahvata čitavo stopalo i predstavlja problem svih naših kostiju u stopalu i svih zglobova.
Koliko su ravna stopala čest problem?
Različiti su podaci dostupni kada govorimo o ovom problemu, ali ono što se navodi jeste podatak da je u odrasloj populaciji ravno stopalo zastupljeno negde između 3% i 5%. Dakle, od 3% do 5% odrasle populacije ima problem sa ravnim stopalom.
E sada, postoji i veliki broj misdijagnostikovanih, odnosno onih kod kojih nije postavljena dijagnoza, jer se prosto nisu javili lekaru. S druge strane, retko se rade skrining testiranja gde vi možete da vidite koliki je procenat zastupljen u opštoj populaciji. Tako da ja pretpostavljam da je procenat ipak nešto veći, ali da se držimo knjiga – to je od 3% do 5%.
Kada stopalo počinje da se „spušta“ i zbog čega?
Zavisi od toga o kojoj populaciji govorimo. Kada je u pitanju naša, uslovno rečeno, medicinska podela, govorimo o urođenom i stečenom ravnom stopalu.
Urođeno, kako mu samo ime kaže, je stopalo s kojim se dete rađa. Srećna je okolnost da se najveći broj tih ravnih stopala vrlo lako koriguje. Po nekim istraživanjima, ovaj problem ima od 30% do 50% beba, jednostrano ili obostrano. Ranije su se roditeljima savetovale vežbe. Danas se smatra da i bez vežbi, do nekog drugog, trećeg meseca, ravno stopalo zauzima normalnu poziciju kod beba.
Kada je u pitanju rigidno ravno stopalo ili vertikalni talus, govorimo o mnogo ozbiljnijem problemu, s tim što se on javlja veoma retko. Zahteva nešto ozbiljniji pristup i kontinuirano praćenje. Može se pokušati sa neoperativnim lečenjem, ali se uglavnom na kraju završava operacijom.
To je svakako oblast dečije ortopedije, što je jedna posebna specijalnost. Mi ortopedi za odrasle treba da prepoznamo to na vreme i da uputimo roditelje na dečijeg ortopeda, odnosno pedijatra.
Da li stopala postaju ravna zbog loše obuće kada dete prohodava?
U principu, ako govorimo o zdravom detetu, kod koga ne očekujemo da će uopšte doći do formiranja ravnog stopala, onda moramo da se vratimo na preporuku da to bude prohodavanje bez cipela, odnosno prohodavanje po prirodnim podlogama. Ali to je praktično, u našem savremenom svetu, nemoguće izvesti. Zbog toga se roditeljima uglavnom savetuju tzv. cipelice za prohodavanje, odnosno plastična anatomska obuća koja treba da zadrži petu u normalnoj poziciji. Ona najčešće ima u sebi jedan ortopedski anatomski uložak koji podiže taj unutrašnji deo stopala, sa kojim deca polako prohodavaju.
Najveći broj istraživanja pokazao je da negde do četvrte, pa čak i do 6. ili 7. godine života, sva deca imaju manje-više neki oblik ravnog stopala koji se praktično sa tim polaskom u školu gubi. Nakon toga, deca praktično imaju normalno stopalo, pa možemo reći da veoma mali broj dece zahteva dalje praćenje i dalje korišćenje anatomske obuće.
Ako problem ravnih stopala nije prolaznog karaktera, koje je rešenje?
Na samom rođenju može se javiti tzv. vertikalni talus, koji definitivno zahteva stalno praćenje ortopeda. Taj problem u početku zahteva neoperativno lečenje gipsevima, a kasnije i operativno lečenje, kako bi se koliko-toliko dobilo funkcionalno i estetski prihvatljivo stopalo. Ali, pre svega funkcionalno.
Kada je u pitanju klasilno ravno stopalo, kod kog ostane spušten unutrašnji luk stopala, dovoljno je da se do određenog perioda koriste anatomske, tzv. ortopedske cipele s uloškom. Nakon toga mogu da se koriste anatomski ulošci.
Veoma je važno skrenuti pažnju da anatomski ulošci ne leče, već samo sprečavaju dalju progresiju. Dakle, bitno je da se nose, jer neće doći do dalje progresije oboljenja. Ako se ne nose, onda se problem neće samo zadržati na tome, već će doći do svega onoga što sam naveo na početku, odnosno, stopalo će potpuno izgubiti svoju normalnu anatomiju i biomehaniku.
Da li je i ravno stopalo u adolescenciji urođeno?
Ravno stopalo jeste povezano sa nekim urođenim stanjima, a vezano je za tzv. tarzalne kosti, pre svega petnu i skočnu kost. Tu se nalazi još jedna kost koja se zove čunasta. Normalno, te kosti su razdvojene i funkcionišu same za sebe. Međutim, kod određenog broja populacije javlja se da su te kosti međusobno srasle – bilo vezivnim tkivom, bilo hrskavicom ili samom kosti. To kasnije u životu, pogotovo u adolescenciji kada dođe do okoštavanja vezivnog tkiva, odnosno hrskavice, dovodi do pojave bola, koji na kraju rezultira i pojavom ravnog stopala.
Druga situacija koja se javlja jeste da sa unutrašnje strane stopala imamo tu čunastu, odnosno navikularnu kost koja, kod određenog broja ljudi, pored sebe ima jednu koščicu koju zovemo aksesorna navikularna kost. Ona takođe može da bude uzrok bola kasnije u toku adolescencije, odnosno u toku sazrevanja, i taj bol može da onemogući normalan hod, normalno stanje i razvoj ravnog stopala.
Kako se leče ravna stopala?
U početku, naravno, fizikalnom terapijom i lekovima protiv bolova. Primenjuju se i neke početne hirurške procedure koje nisu toliko zahtevne, a koje podrazumevaju da se ta tetiva otkloni i zameni nekom drugom tetivom. Naravno, lečenje podrazumeva i nošenje adekvatne obuće sa anatomskim ulošcima.
Ukoliko to ne pomaže, onda se mora ići na nešto, da kažem uslovno, ozbiljniju hirurgiju koja u početku, kao i kod lečenja čuklja, podrazumeva ostaotomiju kostiju, njihovo pomeranje, dobijanje neke normalne pozicije stopala.
Na žalost, ukoliko se javite u toj kasnijoj fazi, kada su već degenerativne promene zahvatile zglobove, onda moramo da idemo na njihovo ukočenje. To je sada već malo veća i ozbiljnija hirurgija koja zahteva duži oporavak.
Kakve probleme mogu da prouzrokuju ravna stopala?
S obzirom na to da pete idu put upolje, suprotno tome javlja se ono što narod zove „X kolena“. Različita istraživanja su pokazala da opterećenje može sigurno da dođe do kolena, do pojave bolova u kolenima, a kasnije sa 40, pa i 50 godina, da dovede do generativnih promena u kolenima. Ravna stopala definitivno utiču i na skočni zglob.
Problem ravnog stopala možemo da podelimo u četiri faze:
- Prva faza obuhvata stanje u kojem se problem ravnog stopala praktično i ne vidi. To ispoljavanje može biti minimalno, a počinje sa nekim bolom, najčešće sa unutrašnje strane.
- Druga faza je faza u kojoj vi već vidite ravno stopalo, ali ga ja pregledom mogu dovesti u normalnu poziciju.
- U trećoj fazi imate i bolove i ravno stopalo, ali stopalo više ne može da se dovede u normalnu poziciju.
- Četvrta faza je faza u kojoj je zahvaćen skočni zglob. U početku zbog povećane artroze, ali kasnije te degenerativne promene toliko zahvate skočni zglob da je praktično jedino rešenje u sklopu opracije ravnog stopala, da se uradi i ukočenje skočnog zgloba.
Zbog čega odrasli ljudi mogu da imaju ovaj deformitet?
Razlog može da bude trauma, mogu da budu reumatska oboljenja, prekomerna telesna težina. U principu, često se ne zna šta je dovelo do oboljenja, ali ono definitivno dovodi do toga da tetiva stopala propada. Ona je kao uzengija koja sa još jednom tetivom drži stopalo. I kad ona propadne, praktično ligamenti budu preopterećeni i taj „temelj“ počne da se sleže.
Šta da uradimo da do deformiteta ne dođe?
Ukoliko ste gojazni, treba da redukujete svoju telesnu težinu. Treba nositi i adekvatnu obuću. Ukoliko se taj bol s unutrašnje strane stopala javi, obavezno se obratite lekaru, jer u tim početnim fazama zaista može da se, bez operacije, zaustavi to oboljenje.
Kako se dijagnostikuje problem ravnih stopala?
Tokom kliničkog pregleda i rendgena, koji su veoma važni, određujemo neke uglove između kostiju. Ukoliko se planira operativno lečenje ravnog stopala, mora se uraditi skener, jer nam on tačno pokazuje šta ćemo je potrebno raditi da bi se taj problem rešio.
Da li se posle operacije ravnih stopala pacijenti vraćaju normalnom načinu života?
Cilj operacije je da dobijemo bezbolno, funkcionalno stopalo koje se u potpunosti oslanja na podlogu, koje vam omogućava normalan hod i, samim tim, normalan život, odnosno normalno obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti.
Primetili ste da imate problem ravnog stopala? Pozovite nas i zakažite pregled i konsultacije sa dr Goranom Lekićem.
