PROBLEM SA HRKANJEM - SNORING
Hrkanje, poznatije kao “snoring” u anglosaksonskoj literature ili ronhopatija medicinski znak je opstrukcije u gornjim partijama vazdušnog puta. Terminalni stadijum hrkanja ispoljava se u vidu epizoda noćnog prekida disanja tokom spavanja I naziva se sindrom opstruktivne slip apneje.
Vazduh koji tokom sna naiđe na sužen respiratorni put prouzrokuje da opuštena tkiva vibriraju I proizvode zvuk poznat kao hrkanje. Prisutnije je kod muške popilacije I u starijim godinama života.
Nema hrkanja bez spavanja I ono je product dubokog sna. Intenzitet hrkanja kod nekih prelazi čak I 100dB što je bučnije od mnogih građevinskih mašina koje rade. Prema statističkim podacima trećina Engleza hrče, a preko 2 milijarde ljudi u svetu.
Učestalost hrkanja podstiču preterno uzimanje hrane, gojaznost, konzumiranje alkohola, korišćemke sedative I lekova za spavanje.
Prekomerna telesna težima je jedan od glavnih faktora hrkanja ( BMI>30). Kumulacija lipoidnog tkiva u faringealnim zidovima I unutar parafaingealnog prostora bočno redukuje vazdušni put. U mekim tkivima jezika, nepca I resice nađeni su masni depoi.
Kod osoba koje hrču nailazimo na bar jedan od sledećih problema:
- Otežano disanje na nos
Više od 50% hrkača I apnoičara se žali na endonazalne smetnje ( kriva nosna pregrada, uvećanje nosnih školjki, alergije, hronične upale sluznice nosa, polipa u nosu, kolapsi alarnih hrskavica I disfukcija nosnih valvula)
- Hipotonija mišića ždrela
S obzirom da farinks ne poseduje u svom sastavu hraskavicu ili kost, već da njegovu osnovnu građu čine mišići I sluznica koji imaju sklonost ka kolapsu kada je kontraktilna snafa faringealne muskulature nadvladana negativnim generisanum od strane inspiraratornih mišića.
- Duga I debela resica
Masni depoziti povećavanju volimen resice činići je sklonijom vibracijma I kolapsu
- Spušteno meko nepce
Kod 60% apneika kolaps počinje na tom nivou
- Prevelik jezik
- Hipertrofija lateralnog faringealnog zida
- Uvećani krajnici
- Hipertrofija adenoidnih vegetacija (trećeg krajnika) je najčešća kod dece
- Tumori larinksa
- Nisko pozicionirana hioidna kost
- Retropozicija gornje I donje vilice
- Tumori vrata
- Droge, sredstva za soavanje
- Alkohol
- Umor
- Spavanje na leđima….
Pacijenti sa apnejom se bude umorni, suvih usta, promukli I teže gutaju. Više od toga zabrinjavuju reperkusije koje ostavlja na druge organe, opštu kondiciju I mentalnu aktivnost pa čak I na smanjeni libido. Efikasnost ovih pacijenata na poslu je slabija a broj povreda znatno veći, posebno u saobraćaju gde se smatra da je 20% nesreća uzrokovano time što je vozač zaspao za volanom.
Najnovija istaživanja ukazuje na visok kardiovaskularni I cerebrovaskularni morbiditet kod apnoičara. Visok krivni pritisak I aritmije su česte kod ovih pacijenata, a kao posledica toga nastaju srčani I moždani udar.
Terapija pozitivnim vazdušnim pritiskom se preporučuje svima koji nisu pogodni za operaciju. NCPAP aparati stalno ubacuju vazduh pod pritiskom u nos. Negovi cilj je vazdušne puteve drži otvorenim. Na žalost dosta pacijenata ne može da se navikne na ovaj aparat. Postoje aparati koji imaju samo nazalnu masku I oni koji imaju full face masku, kada ne dišu na nos. Da bi se izbegla maska preko celog lica pacijentima se savetuje hirurško sređivanje problema u nosu ) pre svega krive nosne pregrade, uvećanih nosnih školjki…)
Pacijentima se savetuje da probaju ovaj aparat I pre operacije jer će na taj način osetiti šta znaći normalno disanje I ako pritisak manji od -15cm vodenog stuba ne daje rezultat ni operacija neće biti mnogo uspešna.
Indikacije za operativno lečenje su:
1. Više od 15 apnoično hipopnoičnih događaja ili 5 apnoičnih u toku 1 sata spavanja
2. Saturacija kiseonikom manja od 90%
3. Pretena dnevna pospanost
4. Drugi tretmani neuspešni
5. Pacijent želi da problem reši hirurški
Cilj hirurgije je intervenisati na onom mestu gde je glavna opstrukcija. Savet je da se prvo reši nazalna patologija pa tek onda intervencija na nepcu I ostale. Rešavanje septuma I nosnih školjki kao I ostalnih nazalnih problema kod ¼ pacijenata dovodi do smanjenja ili potpunog prestanka apneje.
U slučaju obrstukcije na nivou nepca I resice radi se uvuloplastika, uvulektomija kao I uvulopalatoplasika. Sve operacije mogu da se rade laserom, radio talasnim nožem, elektrokauterom ili klasničnom hirurgijom.
Resecira se delimično ili totalno resica a I po potrebi slobodni rub mekog nepca. Komplikacije operacije su retke u rukama iskusnog hirurga. Jedina neprijatnost je postoperativni bol od nekoliko dana koji se suprimira upotrebom analgetika. Uspešnost ove intervencije je oko 50% dugoročno.
Ukoliko želite da zakažete pregled / konsultacije kod dr Aleksandra Ugrinovića, specijaliste otorinolaringologije na našoj klinici, možete nas kontaktirati telefonom
