OPERACIJA ČUKLJA

HALUX VALGUS

Problem sa čukljevima danas muči veliki deo populacije – kako žene, tako i muškarce i mlade, najviše zbog neadekvatne obuće. U ovom tekstu saznajte šta je čukalj i kako se leči.

Čukalj, odnosno Halux Valgus, predstavlja deformitet zgloba koji spaja palac na stopalu sa stopalom. Nastaje kao posledica nošenja neudobne obuće, visokih potpetica, povreda, a može biti i posledica nasleđa.

U početku dolazi do postepenog pomeranja palca upolje sa stvaranjem prominencije, odnosno izbočenja na mestu zgloba. Stalni pritisak obuće vremenom dovodi do upale sluzne kese ovog zgloba, tzv. burze, te se mogu javiti otok, bol i crvenilo. Kako deformitet napreduje, palac se pomera sve više upolje vršeći pritisak na susedne prste, dovodeći do njihovog deformiteta, opterećenja prednjeg dela stopala i bola.

Dijagnostika se zasniva na adekvatnom pregledu ortopeda, ali i RTG snimku koji služi da se proceni stepen deformiteta i na osnovu toga napravi adekvatan plan lečenja.

Da li se čukalj može lečiti nehirurškim putem?

Do sada je naša praksa pokazala da neoperativno lečenje, u smislu nošenja ortopedskih uložaka i separatora (najčešće silikonskih umetaka koji se nose između palca i drugog prsta stopala), kao i druga ortopedska pomagala, ne mogu sprečiti  dalji razvoj deformiteta niti ga izlečiti, stoga je osnovni vid lečenja hirurški.

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa.

Operacija podrazumeva hiruršku korekciju deformiteta palca.

Ukoliko se radi o manjem deformitetu, rez kože se pravi sa unutrašnje strane stopala u nivou zgloba palca sa stopalom. Najpre se odstranjuje deo kosti sa unutrašnje strane prve metatarzalne kosti koji pravi deformitet na stopalu. Potom se koriguje pozicija, a u nekim slučajevima i dužina prve metatarzalne kosti, kao i kosti u palcu, čime se deformitet definitivno koriguje.

Dobijena pozicija se fiksira zavrtnjima ili drugim osteosintetskim materijalom (Austin ili Youngswickov-a operacija uz Akinovu proceduru).

U težim slučajevima korekcija se vrši na nešto višem nivou, kroz rez sa gornje strane stopala, u nivou zgloba koji spaja metatarzalnu kost sa ostatkom stopala. 

Korekcija u tom slučaju podrazumeva fiksiranje tog zgloba uz korekciju položaja kostiju, čime se deformitet koriguje, a pozicija fiksira sa dva zavrtnja i pločicom (Lapidus operacija).

Operacija se izvodi u analgosedaciji, a pacijent kliniku može napustiti istog dana.

Postoperativna rana se previja drugog i sedmog dana od operacije. Konci se odstranjuju nakon dve nedelje.

U postoperativnom toku, nakon Austin ili Youngswickove procedure, od četri do šest nedelja dozvoljen je oslonac samo na petu operisanog stopala ili se koriste specijano dizajnirana ortopedska pomagala. Nakon dva meseca pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Kod operacije po Lapidusu, savetuje se postoperativna gips imobilizacija u trajanju od četiri nedelje, uz hod bez oslonca na operisano stopalo u trajanju od osam nedelja.

Savremeni materijali koji se danas koriste pri operaciji ne zahtevaju naknadno operativno odstranjenje, jer se radi o materijalima koji praktično ne izazivaju reakciju tkiva, a istovremeno poseduju sertifikat da su kompatibilni sa MRI dijagnostikom, odnosno pacijent može obaviti snimanje magnetnom rezonancom.

Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane i gubitka osećaja dodira u regiji reza. Retko se postoperativni tok može iskomplikovati infekcijom rane koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem, a u težim slučajevima i hirurškom obradom.

Zakažite svoj termin

Cenovnik

Ovde možete preuzeti cenovnik naših usluga