Opšta hirurgija

Operativno lečenje hernija – hirurgija kila

Šta je to hernija?

Hernija, kila ili bruh predstavlja prodor unutrašnjih organa ili creva kroz oslabljeni segment mišićnog tkiva trbušnog zida, odnosno abdomena. Uloga mišića abdomena je da drže organe i okolna tkiva na svom mestu. U određenim okolnostima organ poput creva može da progura trbušnu maramicu kroz slabost na zidu abdomena i formira vreću poput balona. Ovaj prodor trbušne maramice kroz oslabljeno mesto na trbušnom zidu, odnosno abdomenu, predstavlja herniju.

Operacija Kile

Šta dovodi do pojave hernije?

Hernija, odnosno kila, obično nastaje zbog defekta u samom mišićnom tkivu, vezivnom tkivu ili na mestu reza od prethodne operacije. Hernija nastaju prilikom povećanja pritiska u trbušnoj šupljini. Do povećanja pritiska može doći prilikom nekog težeg fizičkog posla, dugotrajnog kašlja, hronične opstipacije (zatvor), u trudnoći koju inače prati povećan trbušni pritisak, prisustva tečnosti u trbuhu (ascites). Takođe se češće javlja kod izrazito slabih, prekomerno gojaznih kao i kod starijih ljudi kod kojih dolazi do degeneracije mišićnog i vezivnog tkiva što opet vodi ka učestalijim pojavama kila.

Kako se hernija manifestuje?

Hernija se obično manifestuje kao manji ili veći otok na trbušnom zidu i najbolje se vidi dok pacijent stoji. Kila se obično prvi put detektuje kad je veličine manjeg klikera. Oseća se pritisak, prisutan je osećaj nelagodnosti i bola. Obično manje hernije pričinjavaju veće tegobe od velikih. Jednom nastala hernija se ne povlači i ne prolazi. Vremenom može biti samo veća i može dovesti do komplikacija u smislu strangulacije odnosno uklještenja. Najčešće dolazi do strangulacije creva. Herniju je nemoguće reponirati, vratiti, i ovo stanje zahteva hitnu hiruršku intervenciju. 

Koja su mesta na telu gde se hernije najčešće javljaju?

Hernije se javljaju i kod žena i muškaraca svih starosnih dobi. Češće se javljaju kod muškaraca (jedan od 20 muškaraca u nekom periodu života dobija herniju) kao posledica fizičkog naprezanja i napora. Kod muškaraca se najčešće se javlja ingvinalna odnosno preponska hernija. Žene češće dobijaju hernije u pupčanom području, uglavnom usled trudnoće.

Devet od 10 hernija se javlja u preponskom predelu. Mogu se javiti i na drugim mestima. Najčešće hernije i mesta njihovog javljanja su:

  • Preponska ili ingvinalna hernija (hernia inguinalis) najčešća je i sreće se kod muškaraca u 90% slučajeva. Kod muškaraca kilna kesa prolazi kroz preponski kanal pored semenog kanala i krvnih sudova koji idu do testisa (kod jako zapuštenih slučajeva može se spustiti i u skrotum – mošnice). Kod žena kroz taj kanal prolaze okrugle materične veze.
  • Femoralna ili bedrena hernija (hernia femoralis) se češće javlja kod žena. Nastaje prolaskom kilne kese u preponama, kroz otvor na trbušnom zidu kroz koji prolaze krvni sudovi noge.
  • Pupčana ili umbilikalna hernija (hernia umbilicalis) nastaje na mestu gde su prolazili krvni sudovi pupčane vrpce od majke do bebe u toku njenog života u materici.
  • Ventralna, abdominalna hernija, hernija bele linije (hernia ventralis) nastaje po središnjoj liniji trbuha (linea alba – bela linija). Kila po središnjoj liniji trbuha je najčešće epigastrična hernija (hernia epigastrica).
  • Hijatalna hernija (hiatus hernia) predstavlja protruziju odnosno prolaz dela želuca pored jednjaka u grudni koš.
  • Postoperativne, incizione kile (hernia postoperativa) predstavljaju hernije koje se javljaju na mestu reza od prethodne operacije
  • Recidivne hernije (hernia recidivans) su hernije koje se ponovo javljaju nakon prethodne operacije iste hernije.

Da li je operacija neophodna?

Jedini način izlečenja je hirurškim putem. Postoje pojasevi koji donekle mogu olakšati tegobe pacijentima kod kojih je operativno lečenje izuzetno rizično ali korišćenje ovih pomagala ne vodi izlečenju. Vremenom hernija postaje sve veća a nelagodnost i bol mogu postati intenzivniji. Dolazi do smanjena svakodnevnih aktivnosti i povećanja rizika za stvaranje komplikacija.

Operacija Hernije

Otvoren pristup

Kod otvorenog pristupa hirurg pravi inciziju ili rez na mestu hernije i vraća tkivo i organe koji su probili kroz kilni otvor nazad u trbušnu šupljinu. Ova vrsta procedura se najčešće izvodi u lokalnoj anesteziji i analgosedaciji. Nakon toga se zašiva oslabljeni zid i obično ojačava sintetskom mrežicom. Ovim se smanjuju šanse za ponovnim javljanjem kile odnosno smanjuje šansa za recidivom. 

Danas se uglavnom koriste bestenzione metode u rešavanju hernija. Najčešća metoda u rešavanju preponskih hernija, poštujući bestenzione principe i uz upotrebu sintetskih materijala, je Lichtenstein-ova operativna procedura. Nakon toga se ušiva koža i previja operativna rana.

Laparoskopski pristup

Kod laparoskopskog pristupa koristi se set posebno prilagođenih instrumenata za ovakav vid operativnog rada. Radi se u opštoj anesteziji. Operacija se izvodi kroz nekoliko malih rezova na trbuhu (5mm, 10mm, 12mm zavisno od vrste operacije). Laparoskop (tanka cev koja liči na teleskop opremljena malom video-kamerom) se uvodi u trbuh kako bi hirurg mogao da vidi herniju na monitoru. Karbon dioksid (CO2) se uduvava u trbušnu šupljinu kako bi se podigao prednji zid trbuha i time omogućio pregled regije u kojoj se nalazi hernija. I ovakvim pristupom se postavlja mrežica kojom se rešava hernija. Kad se završi sa operacijom vade se svi instrumenti, gas iz trbuha se oslobađa a mali rezovi se zašivaju obično sa po jednim do dva šava i rane (operativni/radni portovi) se previjaju.

Kakav je oporavak nakon operacije?

Nakon operacije možete očekivati bol na mestu rezova (incizija) praćen blagim otokom koji se kod muškaraca može širiti na okolno tkivo. Par sati nakon operacije, ukoliko ne osećate mučninu, možete piti vodu i pojesti lagani obrok. Ukoliko ste operisani u opštoj anesteziji medicinska sestra Vas može savetovati da dišete duboko i kašljete kako bi pluća ostala čista. Nekoliko sati nakon operacije biće zatraženo od Vas da ustanete iz bolničkog kreveta i prošetate kako bi se sprečilo formiranje krvnih ugrušaka u nogama i potpomogla cirkulacija. Sestra će Vam pokazati kako da ustajete iz kreveta kako bi se otklonilo naprezanje u regiji operativnog reza. Ne pokušavajte sami da ustajete iz kreveta bez pomoći medicinskog osoblja. Ukoliko ste imali otvorenu operaciju možete otići kući već istog dana ukoliko je operacija izvedena u lokalnoj anesteziji. Ukoliko ste operisani u opštoj anesteziji možete očekivati odlazak kući narednog dana. Ako ste imali laparoskopsku operaciju možete privremeno osećati određenu nelagodnost u desnom ramenu zbog ugljen dioksida koji je korišćen prilikom same procedure. Većina ljudi odlazi kući već narednog jutra.

Oporavak kod kuće obično traje jednu do dve nedelje. Ukoliko ste imali veću herniju oporavak može potrajati malo duže. Četiri do šest nedelja nakon operacije je normalno da osećate trnjenje i gubitak površnih senzacija u operisanoj regiji. Bol koji osećate bi trebao biti umeren i može se izbeći redovnim uzimanjem analgetika prva dva do tri dana. Otok i modra prebojenost na mestu operacije i okolnom tkivu kao i u mošnicama kod muškaraca je nešto što se može desiti nakon operacije. Otok uglavnom nestaje za 48-72h a izgled rane se normalizuje za 3-4 nedelje. Prva naredna kontrola je 2-3 dana nakon izlaska iz bolnice kad se skida gaza i može se istuširati celo telo. Rana se osuši peškirom i ostavlja bez zaštite. Od Vas se očekuje da ne ležite u krevetu i da se vratite normalnim aktivnostima za 7 dana. Poželjne su svakodnevne kraće šetnje i lagane vežbe. Izbegavajte podizanje većih težina (>5kg)  ili preterano istezanje. Nakon 4 nedelje možete postepeno intenzivirati obim fizičkih aktivnosti. Poželjno je unositi što više tečnosti i biljnih vlakana kao bi se izbegla opstipacija i time smanjilo naprezanje u regiji operativne rane. Ne preporučuje se vožnja kolima pre 7-14 dana. Povratak na posao očekujte onog trenutka kad se možete vratiti izvršavanju svakodnevnih radnih obaveza:

  • Kancelarijski posao za 7-10 dana
  • Umeren fizički posao ne pre 3 nedelje
  • Težak fizički rad tek nakon 4 nedelje od operacije

Prvu kontrolu možete očekivati već za 2-3 dana nakon operacije. Proverava se rana i ukoliko je sve u redu skidaju gaze kako bi mogli istuširati celo telo. Nakon toga nema potrebe za gazama – rana ostaje nezaštićena.

Naredna kontrola je za 7-10 rana kad se skidaju konci.

Sledeća kontrola je za 3-4 nedelje i tad se postoperativno praćenje smatra završenim.

Koje su moguće komplikacije nakon operacije hernije?

Kao i sve operativne procedure i operacija hernije nosi određene rizike bez obzira na najviše standarde hirurške prakse. Iako hirurg preduzima sve neophodne mere kako bi umanjio rizik od komplikacija one se ipak dešavaju. Ne možete očekivati od hirurga da Vam predoči apsolutno svaku pa čak i one najređe komplikacije ali to ne znači da ne treba da imate uvid u neke od njih kako bi doneli odluku o pristanku na operaciju. Potrebno je da kao pacijent imate dovoljno informacija kao bi mogli da procenite benefite, rizike kao i ograničenja hirurške procedure. Većina ljudi koji operišu herniju neće imati komplikacije ali ako Vas brinu moguće posledice porazgovarajte o tome sa hirurgom. Pacijenti sa pridruženim bolestima (dijabetes, astma, bolesti srca, prekomerna gojaznost…) imaju veći rizik od razvijanja postoperativnih komplikacija.

Imajte na umu da je ova lista komplikacija predstavljena pre svega da Vas informiše a ne uplaši. Navedene su najčešće komplikacija. Postoje i one koje nisu navedene

  • – Iako retko ali kila može ponovo da se javi nakon operacije iste (recidiv)
  • – Kardiovaskularni problemi kao što je srčani udar, tromboza (formiranje krvnih ugrušaka), šlog (krvni ugrušak koji je došao do tkiva mozga), plućna tromboembolija (krvni ugrušak može doći do pluća)
  • – Infekcija rane je takođe jedna od komplikacija. Češće se javlja kod ljudi sa dijabetesom ili onih koji su na terapiji kortikosteroidima
  • – Hipertrofični ožiljak ili keloid se mogu formirati na mestu reza. Ožiljak je nepravilnog oblika, izdignut od nivoa kože i može se činiti upaljenim. Iako ovakav ožiljak može smetati, treba imati na umu da je ovakve ožiljke kasnije moguće tretirati kako bi se postigao što bolji estetski momenat.
  • – Hronična bol se može javiti nakon operacije hernije. Obično je razlog tome hvatanje nerva tokom operativne procedure.
  • – Izuzetno retko, kod muškaraca, može doći do promena u snabdevanju krvlju testisa prilikom operacije preponske hernije.
  • – Povređivanje organa blizu mesta hernije kao što su creva ili bešika
  • – Povređivanje nekog od većih krvnih sudova
  • – Gasna embolija (formira se balon ugljen dioksida u krvnom sudu)
  • – Povreda nerava staplerom, uređajem koji se koristi za fiksiranje mrežice
  • – Otok testisa zbog gasa. Ovakvo stanje može zahtevati intervenciju u smislu evakuacije nakupljenog gasa iglom nakon operacije
  • – Stvaranje nove hernije na mestu portova – portovi su mesta prolaska instrumenata u trbuh
  • – Crevna opstrukcija nastala zbog priraslica koje se stvaraju sa mrežicom (izuzetno retko)

U kojim slučajevima bi trebalo da se javim hirurgu pre zakazane kontrole?

  • Ukoliko imate temperaturu iznad 38,5oC praćenu jezom i drhtavicom
  • Osećate mučninu i/ili stalno povraćate
  • Imate jake bolove u trbuhu i praćeni su osećajem nadutosti
  • Rana koja curi, bolno je osetljiva, otečena, prisutno crvenilo u nivou rane
  • Otežano mokrite
  • Imate bilo kakve nejasnoće ili sumnje a tiču se Vaše operacije

U kojim slučajevima je potrebna ponovna operacija?

Nova operacija se može raditi ili laparoskopskim ili otvorenim pristupom. Ukoliko se komplikacije nakon operativne procedure ne reše neoperativnim, odnosno konzervativnim putem potrebna je ponovna operacija. U retkim slučajevima telo može odbaciti mrežicu koja se koristi u rešavanju hernije pa je tad potrebno ponoviti operaciju kako bi se uklonila. Nakon nekoliko meseci ili godina može se ponovo javiti kila pa je potrebno ponovo operisati. Ukoliko bol nakon operacije hernije ne prestaje ni nakon 6 meseci može biti potrebna nova operacija.

Ukoliko imate problema i potrebno vam je operativno lečenje, zakažite pregled kod naših stručnjaka u Beogradu i Nišu.

 

BEOGRAD
NEBOJŠINA 8A

Clinic

NIŠ
JOVANA SKERLIĆA 2A

Clinic