Stečeno ravno stopalo
Znamo da ravna stopala treba lečiti na vreme, jer su problemi koji se javljaju kao posledica IKS noge, bolovi u kukovima, bolovi i deformiteti kičme. Otkrijte šta je uzrok ravnih stopala, koji su simptomi i kako izgleda lečenje.
Degenerativne promene koje zahvataju srednji i zadnji deo stopala mogu biti posledica prethodnih povreda ili hroničnih oboljenja. One dovode do promena na mekim tkivima, uključujući i ligamente, koji zatim dovode do formiranja tzv. stečenog ravnog stopala.
Pravovremeno javljanje lekaru i adekvatna dijagnostika mogu u potpunosti isključiti ili odložiti operativno lečenje. DIJAGNOZA podrazumeva detaljan pregled ortopeda, RTG snimanje i ultrazvuk mekih tkiva. Ukoliko je potrebno operativno lečenje, neophodno je uraditi i snimanje magnetnom rezonancom i multislajsnim skenerom.
Da li je neoperativno lečenje moguće?
Jedan od najčešćih uzroka stečenog ravnog stopala je slabost zadnjeg tibijalnog mišića, koja se u početnoj fazi leči neoperativno, nošenjem korektivne ortopedske obuće sa anatomskim ulošcima napravljenim prema otisku pacijentovog stopala. Savremeno lečenje uključuje i intenzivnu fizikalnu terapiju koja sem savremenih aparata, pre svega, podrazumeva svakodnevne vežbe istezanja mekotkivnih struktura stopala i potkolenice.
Primena drugih lekova zavisi od procene ortopeda, pri čemu savremeni pristup ovom (sve češćem) problemu podrazumeva i lokalnu aplikaciju PRP-a u tetivnu ovojnicu zadnjeg tibijanog mišića. To u velikom broju slučajeva dovodi do obezboljenja, ali i povlačenja degenerativnih promena, što se može potvrditi magnetnom rezonancom pre i posle tretmana.
Ukoliko neoperativno lečenje ne dovede do poboljšanja ili se pacijent javio u drugoj fazi bolesti, pristupa se hirurškom lečenju koje se veoma pažljivo planira na osnovu snimaka dobijenih magnetnom rezonancom i multislajsnim skenerom.
Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa.
Operacija podrazumeva mekotkivne procedure kojima se vrši reparacija Spring ligamenta (vezivne strukture koja povezuje petnu i čunastu kost stopala). Istovremeno se vrši transfer, odnosno premeštanje pripoja mišića koji pregiba prste (dugi pregibač prstiju), koji se premešta na čunastu kost i omogućava održavanje unutrašnjeg svoda stopala, izuzetno bitnog za normalan hod i stajanje.
Ove procedure same po sebi često nisu dovoljne i zahtevaju i operacije na kostima, kojima se vrši korekcija deformiteta. Cilj operacije je dobijanje bezbolnog i estetski prihvatljivog stopala.
Operacija se vrši u analgosedaciji. Pacijent kliniku napušta istog ili sledećeg dana, dok koštane procedure zahtevaju boravak na klinici i sledećeg dana.
Noga se imobiliše gipsom u trajanju od šest do osam nedelja, uz zabranu oslonca na operisanu nogu.
Rana se previja drugog i sedmog dana od operacije, dok se konci odstranjuju nakon dve nedelje. Potpuni oporavak se očekuje u periodu od deset do dvanaest nedelja nakon intervencije.
Adekvatna hirurška procedura, nakon sprovedene fizikalne terapije, omogućava vraćanje svakodnevnim aktivnostima i umereno bavljenje sportom.
Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane i gubitka osećaja dodira u regiji reza. Retko se postoperativni tok može iskomplikovati infekcijom rane, koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem, a u težim slučajevima i hirurškom obradom.
