Stečeno ravno stopalo
Znamo da ravna stopala treba lečiti na vreme, jer problemi koji se javljaju kao posledica su IKS noge, bolovi u kukovima, bolovi i deformiteti kičme. Otkrijte šta je uzrok ravnih stopala, koji su simptomi i kako izgleda lečenje.
Degenerativne promene koje zahvataju srednji i zadnji deo stopala su posledica prethodnih povreda ili hroničnih oboljenja, one dovode do promena na mekim tkivima uključujući i ligamente koje zatim dovode do formiranja tkz. stečenog ravnog stopala.
Pravovremeno javljanje lekaru i adekvatna dijagnostika mogu u potpunosti isključiti ili odložiti operativno lečenje. DIJAGNOZA podrazumeva detaljan pregled Vašeg ortopeda, RTG snimanje, ultrazvuk mekih tkiva, a ukoliko je potrebno operativno lečenje potrebno je uraditi i snimanje magnetnom rezonancom i multislajsnin skenerom.
A da li je moguće neoperativno lečenje?
Jedan od najčešćih uzroka stečenog ravnog stopala je slabost zadnjeg tibijalnog mišića koja se u početnoj fazi leči neoperativno nošenjem korektivne ortopedske obuće sa anatomskim ulošcima napravljenim prema otisku pacijentovog stopala. Savremeno lečenje uključuje i intenzivnu fizikalnu terapiju koja sem savremenih aparata, pre svega, podrazumeva svakodnevne vežbe istezanja mekotkivnih struktura stopala i potkolenice.
Primena drugih lekova zavisi od procene Vašeg ortopeda, pri čemu savremeni pristup ovom sve češćem problemu podrazumeva i lokalnu aplikaciju PRPa u samu tetivnu ovojnicu zadnjeg tibijanog mišića, što u velikom broju slučajeva dovodi do obezboljenja, ali i povlačenja degenerativnih promena što se može potvrditi magnetnom rezonancom pre i posle tretmana.
Ukoliko neoperativno lečenje ne dovede do poboljšanja ili se pacijent javio u drugoj fazi bolesti, pristupa se hirurškom lečenju koje se veoma pažljivo planira na osnovu snimaka dobijenih magnetnom rezonancom i multislajsnim skenerom.
Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa.
Operacija podrazumeva mekotkivne procedure kojima se vrši reparacija Spring ligamenta (vezivne strukture koja povezuje petnu i čunastu kost stopala), uz istovremeni transfer, odnosno premeštanje pripoja mišića koji pregiba prste-dugi pregibač prstiju, koji se premešta na čunastu kost i omogućava održavanje unutrašnjeg svoda stopala koji je izuzetno bitan za normalan hod i stajanje.
Ove procedure same po sebi često nisu dovoljne i zahtevaju i operacije na kostima kojima se vrši korekcija deformiteta. Cilj operacije je dobijanje bezbolnog i estetski prihvatljivog stopala.
Operacija se vrši u analgosedaciji, pacijent kliniku napušta istog ili sledećeg dana, koštane procedure zahtevaju boravak i sledećeg dana.
Noga se imobiliše gips imobilizacijom u trajanju od šest do osam nedjelja bez oslonca na operisanu nogu. Previjanje je drugog i sedmog dana od operacije, a konci se odstranjuju nakon dve nedelje. Potpuni oporavak se očekuie za deset do dvanaest nedelja.
Adekvatna hirurška procedura u svakom slučaju nakon sprovedene fizikalne terapije omogućava vraćanje svakodnevnim aktivnostima kao i bavlejnju sportom umerenog intenziteta.
Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane, gubitka osećaja dodira u regiji reza, retko se postoperativni tok može komplikovati infekcijom rane, koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem, a u težim slučajevima hirurškom obradom.
