Veliko interesovanje za pregled mladeža u proteklom periodu, navelo nas je da sa dr Isidorom Andrejić Sbutega porazgovaramo o značaju preventivnih pregleda kože, a naročito mladeža.
Na VS Klinici te preglede obavlja dr Isidora Andrejić Sbutega, specijalista dermatovenerologije sa desetogodišnjim iskustvom u lečenju različitih stanja i bolesti kože i dermoskopiji.
Veliko interesovanje naših pacijenata, ali i podizanje svesti o značaju preventivnih pregleda za rano otkrivanje melanoma ili drugog tumora kože, tumora ćelija melanocita, samo su neki od razloga za ovaj razgovor s povodom. Evo prilike da pročitate sve što treba da znate o značaju redovnih pregleda mladeža.
Kakvo je vaše iskustvo – koliko su žene i muškarci redovni kada je reč o odlasku na redovne preglede mladeža?
Žene su redovnije od muškaraca i često nagovore partnere da dođu na pregled. One uglavnom i uoče neku promenu, na primer na leđima partnera, i u velikom broju slučajeva ih spasu. Moram priznati da su muškarci malo neobazrivi. Rekla bih da je to slučaj zato što žene u većoj meri prate dermatološke tekstove, pa su samim tim i više informisane o značaju redovnog pregleda mladeža.
Koristimo svaku priliku da govorimo o značaju preventivnih pregleda mladeža. Zašto je važno da, ako do sada nisu, pregled zakažu što pre?
Za sve ljude je važno da redovno pregledaju mladeže FotoFinder aparatom. Ipak, postoje osobe koje spadaju u višu rizičnu grupu i koje treba posebno da obrate pažnju. To su ljudi koji imaju veoma svetlu kožu, svetle oči i veliki broj mladeža.
Međutim, čak i neko ko ima nekoliko mladeža na telu treba makar jednom godišnje ili po savetu lekara da, s vremena na vreme, pregleda mladeže. Nekada oni mladeži koji se ljudima čine najrizičnijim i zbog kojih najčešće dolaze (to su bradavičasti mladeži koji su izdignuti iznad ravni kože) nisu rizični. Tačnije, u 98% slučajeva ti mladeži ne prelaze u melanom, dok neke male promene na koži, koje su tamnije, u ravni kože, sa izraženom asimetrijom i iregularnim ivicama koje se menjaju, mogu biti mnogo većeg rizika.
Trebalo bi obratiti pažnju na nagli rast tih promena ili pojavu nove promene. Nedavno smo imali primer pacijentkinje kod koje je promena na koži bila samo tačka od milimetar u ravni kože. I bio je u pitanju melanom! Neka statistika kaže da se promene iznad 5 mm smatraju više suspektnim. Ali to je, kao što možemo videti na primeru koji sam navela, relativno.
Zbog svega ovoga treba biti odgovoran, štititi se od sunca, povremeno uraditi samopregled kože. Ne svaki dan, jer onda ne možete uočiti razliku, već jednom u mesec, dva, posle tuširanja kompletno pregledati kožu.
Kako treba da izgleda samopregled kože?
Najbolje je da to uradite u kupatilu i da budete bez odeće, kako biste u ogledalu mogli da pogledate sve dostupne regije. Naravno, i to ne treba raditi svaki dan, jer onda ne znate da li se nešto menja.
Svaka promena koja je vama nova, raste i ne liči ni na šta što ste imali do sada, treba da se proveri. Ne treba paničiti, već doći na pregled i konsultovati se sa dermatologom, kako bi se utvrdilo da li ta promena treba da se dermoskopira, ukloni ili drugačije tretira.
Da li nam možete približiti koliko traje pregled mladeža FotoFinder aparatom i kako on izgleda?
Pregled mladeža se može obaviti na više načina – ručnim dermatoskopom, digitalnim dermatoskopom, a svakako je najbolje FotoFinder aparatom.
FotoFinder omogućava da memorišemo sve mladeže na telu i sledeći put, kada pacijent dođe na kontrolu, ponovnim fotografisanjem i pregledom mladeža, uporedimo prvi nalaz sa kontrolom. Aparat nam sugeriše ukoliko bilo gde postoji određena promena, porast, pojava novog mladeža, što nam mnogo olakšava, ali i pruža mnogo veću sigurnost za tačnost pregleda.
Prvi deo pregleda sastoji se od kompletnog fotografisanja mladeža u svim pozama tela. Trebalo bi da pacijenti ostanu samo u donjem vešu, dok kod žena kosa treba da bude pokupljena.
Nakon toga, pregledamo sve mladeže ponovo i klinički određujemo koji će se mladež dodatno dermoskopirati, sondom koja je povezana sa FotoFinder aparatom. Tom prilikom uslikamo dermoskopski nalaz tog mladeža, koji nam služi za eventualno praćenje mladeža koji su, u nekoj meri, atipični.
Kada pacijent dođe sledeći put, pored kompletnog pregleda i analize softvera, pogledamo sve mladeže koji su za praćenje i ponovo ih fotografišemo dermatoskopski. Softver poređenjem daje analizu da li je došlo do bilo kakve značajnije promene i da li je potrebno da se mladež ukloni.
Da li, nakon prvog pregleda, pacijentima dajete preporuku kada bi trebalo ponovo da dođu na pregled?
FotoFinder aparat i njegov softver daju preporuku da svi pacijenti treba da dođu za tri meseca. To je potpuno adekvatan i logičan vremenski period jer i ja u praksi, kada je neki mladež malo atipičan, prvu kontrolu zakazujem za tri meseca. Dakle, tri meseca je preporučeno vreme ukoliko imate neki suspektan mladež koji ima tendenciju rasta, promene i ostalo, jer uglavnom za to vreme i dođe do neke promene.
Ukoliko je nakon tri meseca nalaz uredan i potpuno identičan prvom nalazu, savetujemo redovne kontrole jednom godišnje. A naravno, preporuke o samopregledu o kojem smo pričali, s vremena na vreme i tokom tih godinu dana.
Pored samopregleda, pomenuli ste važnost zaštite od sunca. Zašto je moramo redovno praktikovati?
Zaštita od sunca je, nažalost, kod nas malo rasprostranjena. Ona je uglavnom „rezervisana“ samo za godišnji odmor i to za letnji odmor i more.
Zaštitu od sunca bi trebalo sprovoditi u cilju antiaging-a i anti-hiperpigmentacija tokom cele godine, a u cilju prevencije tumora na koži.
Od aprila do oktobra trebalo bi mazati sve što je izloženo suncu, a naročito ruke i lice. Ko vozi bicikl zadnju stranu vrata.
Svaki put kad izgorimo, ma koliko mislili da to nije strašno, naša koža tokom godina akumulira UVA i UVB zračenje, što dovodi do povećane incidencije za rizik od nastanka i za nastanak tumora kože.
U zaštitu od sunca spadaju kreme sa zaštitnim faktorom i fotoprotekcija odećom. Iako je mala razlika između 30+ i 50+ zaštitnog faktora, ja više volim da savetujem 50+ kada je zaista sunčano, zato što ne verujem da će iko za dva do tri sata ponavljati aplikaciju. U tom slučaju 50+ ipak pruža dugotrajniju i jaču zaštitu.
Koliko bi puta u toku dana svako od nas trebalo da ponovi nanošenje zaštitnog faktora?
Trebalo bi na svaka dva do tri sata ponoviti aplikaciju i pritom naneti dovoljnu količinu kreme, naročito ako ste konstantno izloženi suncu. Nekada ljudi samo malo namažu lice tu i tamo, a zapravo bi trebalo celu kožu prekriti adekvatnom količinom kreme.
Trebalo bi i da kremu sa zaštitnim faktorom nanesete 30 minuta pre izlaganja suncu, dok ste još u stanu. Kada se namažete, prvo sačekate da koža upije kremu, obučete se i onda izađete napolje.
Pored zaštitnih krema, veoma su važne i naočare za sunce, posebno za dame. Ako je ikako moguće, nosite one sa širim okvirom, za regiju oko očiju, koje štite od pojave flekica i, naravno, od pojave sitnih bora tokom godina.
Imajte na umu i to da nas beta karoten ne može zaštititi od zračenja i od raka kože. On pomaže kod ljudi koji imaju alergiju na sunce ili preteranu osetljivost, ali opet ne može zameniti zaštitni faktor ili zaštitnu odeću. Zato, čim krene proleće i čim počnete malo više vremena da provodite na suncu, obavezno nanosite kreme sa zaštitnim faktorom.
