fbpx

VS Clinic and Beauty

SUPLEMENTI – potrebni ili ne?

U današnje vreme vrlo često znamo da koristimo bespotrebne stvari za koje smo čuli od nekoga da su dobre ili smo videli reklamu. Jedna od tih stvari su i suplementi. Dobro je što danas možemo da koristimo različite vitamine i minerale u cilju poboljšanja zdravlja, ali da li smemo da ih uzimamo na svoju ruku i na osnovu čega se određuje koji sumplementi su za nas i kako da se koriste?

 

Odgovore na ova pitanje potražili smo kod našeg nutricioniste Đorđa Pejića, kao i više informacija o trenutno najaktuelnijim suplementima, a to su:

  1. Vitamin C
  2. Probiotik
  3. Cink i selen

 

Ovih dana, pre svega, akcenat stavljamo na jačanju imuniteta i to uglavnom upotrebom raznih suplemenata i namirnica u cilju poboljšanja istog. U isto vreme, naglo smo promenili dosadašnje navike i stiče se utisak da nekontrolisano unosimo šake suplemenata i to većih doza, raznih vitaminskih napitaka i čajeva. Ali, da li je to zaista ispravan način da ojačamo svoj imunitet i koliko štete nanosimo svom organizmu ako preteramo sa suplementima?

Kada govorimo o jačem imunitetu, ono što nam uvek prvo pada na pamet jeste vitamin C. Njegova uloga jeste jako značajna i ogleda se, pre svega, u stvaranju kolagena (za koji je neophodna dnevna doza od 75mg) i apsorpciji gvožđa i to gvoždja iz namirnica biljnog porekla, jer je za njega neophodna kisela sredina u želucu, a za sve ove funkcije dovoljna je samo jedna tableta od 500mg na dan.

A šta se zapravo dešava sa većim dozama od 2g, 3g ili 5g o kojima sve češće ovih dana slušamo da treba naglo povećati?

Ako se setimo biohemijskih procesa u telu dolazimo do podatka da se vitamin C, kao hidrosolubilan vitamin, rastvara zapravo u vodi i izlučuje putem urina gde stvara kiselu sredinu, ali ukoliko se urin previše zakiseli dovodi do stvaranja bubrežnih kamenčića. Takva kisela sredina zapravo ne pomaže virusnim infekcijama, niti je preventiva od virusa, zapravo pomaže samo bakterijskim infekcijama poput Ešerihije koli, jer ona u takvoj sredini ne opstaje. Povećan unos, 1000mg dnevno, se može savetovati osobama koje su pušači, imaju problem sa insulinom ili dijabetesom, a takođe i osobama sa kardio problemima. Pojedine studije govore da vitamin C kod virusnih infekcija zapravo ima ulogu u smanjenju trajanja samog virusa,ali ne i u sprečavanju istog. Ukoliko unosite vitamin C, ne savetuje se da to bude u vidu šumećih tableta, već oblici sa produženim dejstvom koji će se duže zadržati u telu (c-time) i to u jutarnjim satima, jer je tada njegova iskoristljivost najbolja.

Ako govorimo o dobrom imunitetu, pre svega mislim na dobru i stabilna crevnu floru. Često negativno utičemo na nju spoljašnjim faktorima kao što je loša kombinacija namirnica, lekovi, stres, loše pripremljena hrana, previše proteina životinjskog porekla u ishrani, a manji unos vlakana (svežeg povrća, žitarica). Na taj način utičemo na odnos dobrih i loših bakterija u crevnoj flori, smanjujemo dobre bakterije, slabimo imunitet, utičemo na metabolizam i metaboličke probleme. Ukoliko do sada o tome nismo vodili računa, nagla upotreba probiotika ne bi tako naglo dovela do poboljšanja. U praksi se pokazalo da je neophodno minimum tri meseca pridržavanja plana ishrane i suplementacije probiotikom da bi se video napredak. Svakako da nije kasno ako i u periodu infekcija krenete sa unosom probiotika. Postoji velika paleta probiotika na tržištu, pa se opredelite za neki vama pristupačan ili po predlogu farmaceuta, jer ga uzimate preventive radi. Kada se ukaže prilika proverite svoju crevnu floru genetskom analizom, jer na taj način najpreciznije možemo odrediti pravi probiotik za vas i dozu kao i vremensko doziranje.

Pored vitamina C i probiotika, vitamin, odnosno, hormon D jeste nesumnjivo ključni sastojak koji utiče na imuni odgovor, jer pomaže stvaranje tzv. dobrog holesterola, apsorpciji kalcijuma i drugih minerala, ali ima i stimulišući efekat na antivirusna svojstva. Često pokleknemo teorijama da je izlaganje suncu dovoljno da bismo imali ovaj vitamin u referentnim vrednostima u telu. Međutim, praksa kaže drugačije. Veliki broj pacijenata koji živi na moru ili u toplijim predelima, ima takođe niske vrednosti vitamina D, što samo potvrđuje teoriju da je dovoljno 10 minuta dnevnog izladanja i najslabijem suncu da se samo aktivira sinteza ovog vitamina. Nažalost, potrebna je velika količina namirnica da bi zadovoljili dnevnu potrebu za ovim vitaminom (riba, morski plodovi, punosmasni mlečni proizvodi, jaja, koštunjavi plodovi), pa iz pomenutih razloga je poželjno imati suplementaciju, ali samo i isključivo u skladu sa rezultatima vitamina D iz krvi. Njegov uticaj na jačanje imuniteta ogleda se, pre svega, u jačanju crevnog zida, a o važnosti crevnog sistema smo pričalu u predhodnom pasusu. Kao liposolubilan vitamin (rastvorljiv u mastima) najbolje ga je uzimati nakon ručka kako bi se što bolje iskoristio.

Od minerala cink i selen imaju ulogu u imunom odgovoru. Ne bih ova dva minerala kombinovao zajedno, jer absorpcija ova dva minerala nije u istom periodu dana, pa je dozu od 10mg cinka najbolje uzimati uveče a dozu od 100mg selena ujutru.

Ako bismo hteli da izvedemo zaključak iz ovog teksta, zaista je najbitnije kako i koliko smo ušli spremni u ovaj period virusne infekcije. Sigurno da nagla primena pomenutih suplemenata neće dati bržu i sigurnu zaštitu od virusa, a još manje veće doze pomenutih vitamina i mineral, ali nasuprot tome, ako se pravilno koriste, mogu da smanje intenzitet i dužinu trajanja virusa.

Za sva dodatna pitanja možete pisati direktno Đorđu putem e-maila djordjepejić@vsclinicandbeauty.com .

Vaš VS tim